Finansije i Osiguranje - Srbija

Fiskalni savet: Dobri podaci završnog računa budžeta za 2024. o prihodima i rashodima

Ističe se da ovaj dokument daje pregled rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve tokom godine, sa finansijskim iznosima, kao i pokazatelje koji bi trebalo da omoguće praćenje učinaka budžetskih programa koji su se tokom godine realizovali.

"Tekuća budžetska rezerva u 2024. izvršena je u okviru zakonskog limita, ali i dalje postoje problemi sa transparentnošću njene upotrebe. U 2024. tekuća budžetska rezerva je korišćena u ukupnom iznosu od nešto preko 700 miliona evra, odnosno 3,8 odsto prihoda i primanja rebalansa republičkog budžeta - što je ispod zakonskog maksimuma od 4,0 odsto", navode iz Fiskalnog saveta.

Ukazuju međutim da iz samog završnog računa nije moguće tačno utvrditi koliko je rezerva zaista iznosila.

Kao pozitivno je ocenjeno to što je završni račun za 2024. prikazao koja se rešenja ne računaju u limit od 4,0 odsto ali da ipak i dalje postoji potreba za jasnijim i potpunijim izveštavanjem o budžetskoj rezervi.

Na to je, ističe se u analizi, ukazao i Međunarodni monetarni fond, a priznala je i Vlada Srbije u Fiskalnoj strategiji za 2026-2028. iz juna 2025. godine kada je najavljeno unapređivanje kvaliteta i ažurnosti izveštavanja o upotrebi tekuće budžetske rezerve, kao i razjašnjavanje izvora sredstava za unos i kriterijuma za korišćenje rezerve.

Ove najave su izostavljene iz revidirane novembarske strategije za 2026-2028, pa je, kako se konstatuje, i izveštavanje u završnom računu ostalo slično nivou ranijih godina.

Ocenjuje se da se vlada u 2024. zadužila više nego što je bilo potrebno za finansiranje deficita i dospelog duga, što je dovelo da uvećanja državnih depozita.

Završni račun za 2024. potvrdio je već poznate informacije o osnovnim pokazateljima zaduženosti, ali i otkrio neke nove i korisne podatke o servisiranju duga, navodi se u analizi i dodaje da je nominalni javni dug osetno porastao tokom 2024. godine, za oko 2,7 milijardi evra, ali kako je rast nominalnog BDP-a bio još brži došlo je do pada nivoa relativne zaduženosti, i to sa 48,4 odsto na 46,9 odsto BDP-a.

Kao jedan od velikih hroničnih nedostataka završnog računa ističe se način poređenja izvršenja rashoda sa planom, pa umesto da se rashodi porede sa originalnim budžetskim planom za 2024. i objasne odstupanja koja su se tokom godine desila, završni račun kao glavni reper za računanje odstupanja izvršenja rashoda koristi tekuću aproprijaciju.

Ova aproprijacija je poslednji plan budžetskih korisnika, koji se tokom godine menja više puta, pa, kako se ocenjuje, samim tim predstavlja najmanje relevantnu plansku veličinu.